Otpisak Duše: Putovanje na Ostrvo Mljet i Lastovo Jedrilicom

Ponekad, najveći blago nisu skupljeni u sefovima, već u secanjima. Kao što je slučaj sa kartom za Nacionalni park Mljet koju čuvam ne iz razloga štednje, već kao podsetnik da se u roku od godinu dana ponovo vratim tom biseru Jadrana, oplovim ga i posvetim mu malo više vremena. Ove fotografije su pravi melem za dušu, pogotovu u jesenje kisno beogradsko veče.

Prvi susret sa zelenim biserom: Mljet

Vožnja brodićem prema ostrvu Svete Marije traje nekih desetak minuta, ali da biste bolje videli i nešto snimili, nastaje trka već pri ulasku. Važno je naći dobro mesto sa kojeg vas neće zaklanjati musava stakla. Stranci su požurili u kabinu da zauzmu udobne stolice i time propustiti pogled na desnu stranu, gde se nalazi par vila i manje naselje koje nije previše naćičkano kućama.

Sa leve strane, u daljini, nalazi se malo veće mesto od kojeg ide autobuska linija koja spaja Veliko jezero sa morem. Kombinacija poluslanog jezera i slanog mora uz mnoštvo drveća daje poseban šmek celom tom delu ostrva. Konačno, sa leve strane, gledajući iz prilaza ostrvčetu u jezeru, već se vidí Sveta Marija.

Mljet je inače poznat po jezerima koja su nastala pre 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ostrvo krije dugu istoriju, a mi smo videli samo dva jezera, Veliko i Malo, i prelepi deo gde se iz Velikog jezera uliva reka u more. Zabranjen je ribolov u jezerima, a ribice su toliko prisne da ih skoro možete rukom uhvatiti. Mora im se priznati da su znali da uredé sve staze oko oba jezera - svuda postoje oznake i za bicikliste i planinare.

Pristajemo na malo ostrvo Sveta Marija u sred Velikog jezera, gde se nalazi crkva iz 12. veka koja predstavlja simbol Mljeta. Crkva Svete Marije i deo samostanskog prizemlja potiču iz dvanaestog veka, a tokom vekova je doživela brojne nadogradnje i promene. Nažalost, kroz burnu istoriju, više se rušilo i kralo nego što se ulagalo. Od vremena Benediktinaca, preko Napoleona, pa sve do novijih dana, svako je polagao pravo na ovaj biser u sred zelenog Mljeta, ali retko ko je video obavezu da nešto uloži i povrati bar deo njegovog sjaja.

Legende koje oživljavaju kamen: Odisej i Kalipso

Arkadijska lepota otoka Mljet bila je poznata još u antici. Homer je u svom epskom delu Odiseja opisao upravo ovo, po mnogima najlepše ostrvo na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz Trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je u špilju gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja Odiseja ili Kalipse, duh legende i dalje lebdi nad ostrvom. Odisejeva pećina, smeštena ispod Babinog polja, sa dva ulaza - sa mora i sa kopna - i dalje služi ribarima kao sklonište. Veruje se da je upravo u njoj Odisej pronašao utočište.

Prema novoj destinaciji: Lastovo, ostrvo u izolaciji

Posle ostvarenog obećanja prema Mljetu, naša jedrilica je krenula ka novoj avanturi - ostrvu Lastovo. Plovidba ka Lastovu je sama po sebi spektakl. Otvoreno more, sunce i povoljan vetar čine je nezaboravnom. Gašenje motora, razvijanje jedara i jedina buka koja prati putovanje je šum vetra i talasa. Ovo je trenutak potpunog stapanja sa prirodom, osećaj apsolutne slobode.

Sa leve strane prolazimo pored tri ostrva u liniji poredjana - Tri Sestrice. Sve se složilo, u pravom smo pravcu. Lastovo je okruženo arhipelagom od 46 ostrvaca. Prva na koja nailazimo su Lastovnjaci. Iz daljine svi izgledaju goli, ali kako se približavamo, otkriva se njihova zelena lepota.

Skrivena luka i misterija Lastova

Ulazak u Skrivenu luku na Lastovu je fascinantno iskustvo. Ostrvo je premalo zaštićeno od uticaja olujnog mora, pa zato nema velikih plaža. Skrivena luka je deo gde, ako želite mir u skoro potpunoj izolaciji, sigurno ćete ga naći. Nažalost, 2003. godine je veliki deo južnog Lastova izgoreo u požaru, ostavljajući tragove koji i danas pričaju priču o tom događaju.

Lastovo, kao bivše vojno ostrvo, prožeto je raznim vojnim tunelima, gigantskim podzemnim skladištima i ostacima iz prošlosti. Lokacija je imala veliki strateški značaj, što je ostavilo neizbrisiv trag na njegov izgled i atmosferu. Kao da ste stupili u davno zaboravljeni svet koji i dalje funkcioniše na sebi svojstven način.

Jedna od specifičnosti Lastova su dimnjaci sa krunama. Bogatija porodica imala je lepši i kitnjastiji dimnjak, pa se danas može videti raznolikost u njihovoj gradnji. U glavnom naselju, Lastovu, nalazi se crkva Sv. Kuzme i Damjana iz 14. veka, a tu je i crkva iz 12. veka. Šetnja uskim uličicama, među kućama koje su propadale pod zubom vremena, podseća na prolaznost i važnost očuvanja istorije.

Gastro zadovoljstvo: Konoba Triton u Zaklopatici

Veče provedeno u Konobi Triton u uvali Zaklopatica na Lastovu predstavlja vrhunac gastro uživanja. Ova mala uvala na severnom delu ostrva nudi miran pristanišni prostor. Restoran, poznat po autentičnoj dalmatinskoj kuhinji, nudi nezaboravno iskustvo.

Posluženi obrok je prava svečanost. Počinje se predjelima: slane srdele u domaćem maslinovom ulju, srdele u domaćoj kvasini (octu) sa koprom i lukovicom, sveže kozice. Glavni kurs čini riblja juha i dva pladnja ribe - fete orahana, gofa, oradice, škarpine. Sve je zaliveno odličnim domaćim belim vinom. Salata od rendanog kupusa, paradajza, krastavaca, crvenog luka, paprike i kapra zrnca, zaleđena sirćetem i maslinovim uljem, predstavlja savršenu podlogu za ova jela. Ovo je simfonija ukusa koja će ostati upamćena dugo nakon što se brod isprati od soli.

Povratak u svakodnevicu sa bogatim sećanjima

Povratak ka kopnu je uvek gorko-slatak. S jedne strane, radost zbog svih neopisivih iskustava, a s druge, tuga što se jedno lepo putovanje završava. Jedrenje nije samo vid prevoza ili letovanja; to je način života. To je prilika da se otkriju skrivene uvale, da se probaju autentični specijaliteti, da se upoznaju ljudi i njihove priče, i da se steknu neizbrisiva sećanja.

Karte, mape, fotografiје - sve su to samo podsetnici na trenutke kada je duša bila potpuno slobodna. Kada je vetar nosio jedrilicu, a sunce grejalo ledja. Kada je svaki novi dan donosio nove avanture. Mljet i Lastovo nisu samo destinacije na mapi; to su stanja duše, oaze mira i lepote koje čekaju one koji su spremni da ih otkriju.

Dakle, čuvajte svoje karte. Podsetite se da se vratite. Jer, kao što jedan pametan čovek reče, pravo bogatstvo nije u onome što poseduješ, već u onome što si doživeo. A jedrenje Jadranom je jedno od onih iskustava koje obogaćuje ceo život.