Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Planiranje crkvenog venčanja trebalo bi da bude jedno od najlepših iskustava u životu. Međutim, često se pretvori u izvor stresa i nedoumica zbog brojnih, ponekad kontradiktornih informacija. Ovaj članak ima za cilj da demistifikuje celokupnu proceduru, odgovori na najčešća pitanja i pruži praktičan vodič budućim mladencima, kako bi se mogli fokusirati na suštinu - svetu tajnu braka.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od prvih i najčešćih pitanja je: U kojoj crkvi imamo pravo da se venčamo? Postoji široko rasprostranjeno verovanje da se venčanje mora obaviti u crkvi mladoženjine parohije. Međutim, stvarnost je mnogo fleksibilnija.

Prema ustaljenoj praksi i crkvenim propisima, venčanje se može obaviti u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi ili manastiru, uz saglasnost nadležnog sveštenika te crkve. Ako mladenci ne pripadaju istoj parohiji, standardna procedura podrazumeva da mladoženja (ili oboje, ako pripadaju različitim parohijama) zatraži odobrenje od svog parohijskog sveštenika da se venčanje obavi na drugoj lokaciji. Ovo odobrenje je često formalnost, ali je važan korak za upis u crkvene knjige.

Dakle, ako devojka želi da se venča u svojoj omiljenoj crkvi iz detinjstva, a mladić je prijavljen u drugoj parohiji, to je sasvim moguće. Potrebno je samo da mladić dobije pismenu ili usmenu saglasnost svog sveštenika. U nekim slučajevima, sveštenik iz mladoženjine parohije može doći da obavi venčanje u devojčinoj crkvi, što zahteva dodatnu koordinaciju i često i dodatnu nadoknadu za njegov dolazak. Ovo je mesto gde se često javljaju dodatni troškovi venčanja.

Procedura venčanja: Korak po korak

Da bi sve proteklo glatko, preporučuje se sledeći redosled:

1. Odabir crkve i termina: Kontaktirate željenu crkvu i proverite dostupnost termina. Imajte na umu da se venčanja ne obavljaju u vreme velikih postova (Božićnog, Uskršnjeg, Petrovdanskog i Gospojinskog), sredom i petkom, kao ni na same velike praznike. Ovo pravilo ima izuzetke u vanrednim situacijama, ali zahteva posebno odobrenje.
2. Dogovor sa sveštenikom koji će vas venčavati: Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate, morate angažovati sveštenika koji će služiti. To može biti sveštenik mladoženjine parohije ili neki drugi po vašem izboru, uz dogovor. Ovo je ključan trenutak da razgovarate o svim detaljima.
3. Predbračni ispit: Ovo je obavezan korak koji se obično obavlja nedelju dana do mesec dana pre venčanja. Mladenci dolaze sa kumovima kod sveštenika. Donose se crkvene krštenice svih (mladenaca i kumova). Sveštenik vodi razgovor sa parom, postavlja osnovna pitanja (da li stupaju u brak svojom voljom, da li su u krvnom srodstvu itd.) i upućuje ih u svetinju braka. To je uglavnom kratak i neformalni susret.
4. Priprema potrebnih predmeta: Za sam obred potrebno je obezbediti:
   • Četiri sveće (po dve za mladence). Tradicionalno su voštane i žute boje.
   • Belo platno (peškir) za vezivanje ruku, dužine oko 1,7m.
   • Čaša (pehar) i crno vino. Neke crkve imaju svoj svečani pehar, pa je dobro proveriti.
   • Vence ili krune. U većini crkava postoče svečane metalne krune, ali mladenci često biraju da koraste lagane vence od cveća.
   • Burme. Kupuju ih mladenci ili kumovi i stavljaju se tokom obreda.
5. Dan venčanja: Mladenci najčešće zajedno ulaze u crkvu. Tokom obreda, koji traje od 30 do 45 minuta, sveštenik čita molitve, mladenci se kunu pred Bogom, piju iz zajedničke čaše i nose krune. Na kraju se, vezani peškirom, tri puta obilaze oko analoja.

Kumovi na crkvenom venčanju: Ko može biti kum?

Kumovi (svedoci) na crkvenom venčanju moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi (iako postoje izuzeci za mešovite brakove, o čemu treba razgovarati sa sveštenikom). Nije neophodno da budu u braku jedan s drugim. Sasvim je uobičajeno da mlada izabere svog najboljeg prijatelja za kumu, a mladoženja svog druga za kuma. Takođe, kumovi ne moraju biti isti kao na građanskom venčanju. Njihova osnovna uloga je da budu svedoci crkvenog braka i da podrže par duhovno.

Finansijska strana venčanja: Takse, prilozi i darovi

Ovo je oblast koja izaziva najviše nerazumevanja. Važno je napraviti razliku:

• Prilog crkvi („taksa“): Mnoge crkve, posebno u većim gradovima, imaju propisanu sumu novca kao prilog za održavanje hrama, koji se plaća ukoliko se mladenci ne venčavaju u svojoj matičnoj parohiji. Iznosi variraju, obično od 3.000 do 10.000 dinara, a u prestižnim crkvama i više.
• Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države, već žive od priloga vernika. Na kraju venčanja, uobičajeno je da ga mladenci ili kumovi „počaste“ novčanim prilogom u koverti. Iznos je diskretan i prepušten proceni mladenaca; kreće se od 50 evra naviše, u zavisnosti od mogućnosti i želje. Neki sveštenici eksplicitno kažu svoju „tarifu“, što može izazvati nelagodu, ali je, nažalost, postala česta pojava.
• Crkveni hor: Ako želite da ceremoniji dodate posebnu duhovnu dimenziju, možete angažovati crkveni hor. Cena hora varira od 50 do 200 evra, u zavisnosti od renomea.

Savet je da se o svim troškovima dogovorite unapred i otvoreno razgovarate sa sveštenikom, kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja na dan vašeg venčanja.

Česta pitanja i nedoumice

Da li je crkveno venčanje važeće i pred državom?

Ne. Crkveni brak nije pravno validan. Morate se obavezno venčati i na građanski način, u opštini ili kod matičara na terenu. Redosled nije bitan; možete prvo u crkvi, pa kasnije u opštini, ili obrnuto.

Moj verenik je katolik/ateista. Možemo li se venčati u pravoslavnoj crkvi?

Za brak sa pripadnikom druge hrišćanske konfesije (npr. katolikom) potrebno je odobrenje nadležnog episkopa. Obično se od partnera koji nije pravoslavac traži usmena izjava da neće sprečavati drugog supružnika da praktikuje veru i da će se deca vaspitavati u pravoslavnoj veri. Za brak sa ateistom ili nekrštenom osobom, mogućnost venčanja u crkvi je upitna i zavisi od stava konkretnog sveštenika i episkopije.

Da li mlada mora da nosi veo i da li sme da bude dekoltiрана?

Pravila o odeći su pravilo poštovanja prema mestu. Preporučuje se skromnija odeća. Mlada ne mora nužno da nosi veo, ali je lep običaj. Dekolte i kratke suknje treba izbegavati; ramena i kolena bi trebalo da budu pokriveni. U toku leta, mnogi sveštenici dozvoljavaju sandale.

Šta je sa venčanjem u manastiru?

Venčanje u manastiru je posebno i veoma lepo iskustvo. Procedura je ista, ali atmosfera drugačija. Često u manastirima nema striktnih tarifa, već se daje prilog prema mogućnostima. Međutim, ne svi manastiri obavljaju venčanja, pa je potrebno unapred proveriti.

Šta ako dobijemo menstruaciju na dan venčanja?

Prema starim crkvenim pravilima, žena sa menstruacijom ne bi trebalo da prima pričešće. Međutim, danas se ovo pravilo veoma retko primenjuje i ne predstavlja prepreku za venčanje. Moderni sredstva za ličnu higijenu omogućavaju da se bez problema prisustvuje obredu.

Zaključak: Fokusirajte se na suštinu

Iako se čini da je procedura crkvenog venčanja ispunjena administrativnim koracima, troškovima i pravilima, važno je zapamtiti zašto uopšte ulazite u sve to. Crkveno venčanje je duhovni čin, blagoslov zajednice i Bogom dato obećanje jedno drugom. Sve ostalo - crkva, sveštenik, cveće, hor - jesu lepi dodaci, ali nisu srž stvari.

Najbolji savet je da budete otvoreni i iskreni u komunikaciji sa sveštenikom. Postavite sva pitanja koja vas muče, dogovorite se unapred o svim detaljima i troškovima, a onda prepustite da taj dan bude ispunjen ljubavlju, radošću i dubokim značenjem. Neka vas ne obeshrabri priča o „problematičnom popu“ ili visokim tarifama. Uvek postoji rešenje - druga crkva, drugi sveštenik, jednostavnija ceremonija. Vaš dan venčanja treba da bude vaš, na način koji odgovara vašem srcu i veri.